Cistocele su najčešći poremećaj statike karličnog dna i smatra se, da ima više od 2/3 žena taj problem. Obično se kod tih pacijentkinja izvodi prednja kolporafija u opštoj anesteziji, a kod nas to izvodimo u lokalnoj anesteziji i pola sata nakon operacije pacijentkinja može kući. Posle operacije nema bolova, a obično nema ni poteškoća sa pražnjenjem bešike.
Oko 3% žena ima prolaps materice. Radi se o problemu koji značajno narušava kvalitet života tih žena. Obično se ženama sa prolapsom materice predloži vaginalno uklanjanje materice, ali svaka druga žena sa tim scenarijem se ne slaže, jer bi želele da očuvaju matericu, pogotovo one, koje su mlađe. Mi tim ženama laparoskopski podižemo matericu. Zahvat traje obično sat vremena i izvodi se u opštoj anesteziji, a dan nakon operacije žene idu kući. Komplikacija nakon zahvata obično nema.
Ugradnja mini slinga je brza, pouzdana i konforna metoda. U roku od 20 min. u lokalnoj anesteziji bez posebne pripreme aplikuje se mini sling ili tračica. Pacijent iz stanja stres urinarne inkontinencije tj. nekontrolisanog mokrenja prevodi se u stanje urinarne kontinencije tj. kontrolisanog mokrenja.
Radi se o vaginalnom uklanjanju materice zbog nemalignih uzroka. Tu operaciju izvodimo u lokalnoj anesteziji i blagoj sedaciji, koja imitira spavanje. Operacija se ne izvodi u opštoj ili regionalnoj narkozi, zbog čega možemo taj zahvat predložiti i onim ženama koje se plaše narkoze. Takođe se preporučuje ženama starije životne dobi i nisu za operaciju u opštoj anesteziji te i onima, koje žele ukloniti matericu zbog drugih ginekoloških indikacija (miomi, adenomioza, polipi, prolaps) i to na minimalno invazivan način. Nakon operacije žene se bude iz sna, bez svih posledica narkoze (mučnina, povraćanje, poremećaji memorije…) i obično su bez bolova, kući ih puštamo dan nakon operacije.
Menopauza u užem smislu označava zadnju menstruaciju u životu žene. Predstavlja deo prirodnog procesa starenja. Posledica je pada funkcije jajnika, a time i proizvodnje glavnih polnih hormona žene – estrogena i progesterona. Menopauza je vreme u kome nastaje poslednje menstrualno krvarenje uzrokovano cikličnim delovanjem hormona jajnika na sluzokožu materice (endometrijum).
Trombofilija je sklonost ka nastanku krvnog ugruška ili tromba zbog postojanja urođenog i/ili stečenog poremećaja zgrušavanja krvi. Nastali krvni ugrušak može da dovede do začepljenja krvnog suda tj. tromboze tako da se trombofilija može ispoljiti epizodom jedne ili ponavljane venske/arterijske tromboze. Tromboza dubokih vena na donjim ekstremitetima (otok, bol, crvenilo) je najtipičniji oblik ispoljavanja trombofilije.
Stres urinarna inkontinencija podrazumeva nevoljno oticanje urina usled fizičkog naprezanja, kašljanja, savijanja tela, kijanja, smejanja i usled bilo kog faktora koji dovodi do povišenog pritiska u trbuhu. Stres inkontinencija nastaje kada oslabe mišići i tkiva na koje se „oslanjaju“ mokraćna bešika i mokraćna cev ( uretra ) i kada oslabi mišić unutar uretre koji kontoliše oticanje urina.
Hromosomopatije obuhvataju numeričke i strukturne poremećaje hromozoma, koji su često udruženi sa kongenitalnim abnormalnostima i intelektualnim poteškoćama, pa značajno povećavaju perinatalni morbiditet i mortalitet . Za sad jedini način potvrde hromozomopatija u trudnoći je citogenetičkom analizom ćelija ploda. U okviru prenatalne dijagnostike hromozomskih poremećaja rutinski se radi kultura horionskih resica, odnosno tkiva posteljice, ćelija plodove vode ili krvi iz pupčane vrpce.
Prenatalni uzorci za hromozomsku analizu dobiju se jednom od rutinskih, invazivnih tehnika (biopsije horionskih resica, placentocenteze, amniocenteze ili kordocenteze) pod kontrolom ultrazvuka. Ove procedure su pomogle da se značajno smanji broj novorođenčadi sa različitim oblicima hromozomskih poremećaja.
Amniocenteza je invazivna dijagnostička analiza koja utvrđuje prisustvo hromozomskih abnormalnosti kod bebe. Radi se tako što se uz pomoć igle izvuče određena količina plodove vode iz materice i šalje na laboratorijske analize. Ta analiza ima za cilj da dijagnostikuje prisutne hromozomske poremećaje.
Skoro sve bolesti moguće je izlečiti ako se otkriju na vreme, a preporuka je da se sa redovnim posetama ginekologu krene od 21. godine života ili ranije po potrebi, savetuje dr Tomislav Stefanović.
Redovna poseta lekaru je najbolji način da otkrijete bolest na vreme, a posebno kada je reč o ginekološkim problemima. Poznato je da je rak dojke izlečiv u više od 90 odsto slučajeva ukoliko se dijagnostifikuje u ranoj fazi, pa je zato najveća usluga koju možete da učinite svom zdravlju da redovno posećujete ginekologa. Prim. dr sci. med. Tomislav Stefanović objašnjava kada treba početi sa pregledima i u kojim situacijama se treba javiti lekaru i pre redovne kontrole.
Papanikolau test, PAP test PAPA test, je jednostavna i bezbolna metoda ispitivanja ćelija u uzetom materijalu, sa prednje i zadnje usne i kanala grlića materice. Od uzetog uzorka se pravi citološki razmaz koji se fiksira na mikroskopskoj pločici i boji po metodi Papanikolau. Posle bojenja vrši se mikroskopska analiza morfoloških osobina ćelija u toku koje se mogu otkriti znaci zapaljenja grlića, uzročnici infekcije, dobroćudne i zloćudne ćelije i druge patohistološke promene.
CTG (kardiotokografija) je metoda kojom se registruju srčani tonovi ploda, uz registrovanje postojanja ili odsustvo materičnih kontrakcija. Nekada su se srčani tonovi ploda slušali pomoću stetoskopa naslanjanjem na trbuh trudnice i registrovanjem postojanja otkucaja srca. Danas se koristi aparat koji registruje otkucaje, beleži ih u vremenu, uz beleženje tonusa materice.
Tokom trudnoće imunitet najvećim delom je angažovan da zaštiti bebu. Upravo zbog toga su trudnice podložnije nekim infekcijama. Najopasniji period trudnoće su prva tri meseca kada se dešava organogeneza i tada treba izbegavati primenu bilo kog leka. Upravo to je problem kod prehlade i gripa, jer je veoma mali spektar lekova dozvoljen.
Prehlada se u trudnoći obično manifestuje kroz kašalj, bolno grlo, začepljen nos, blagu groznicu, pa i glavobolje. Najvažniji je odmor i hidratacija prirodnim sokovima od voća i povrća, kao i čajevima.
Promene raspoloženja u trudnoći vrlo su česte, osim u prvom tromesečju, i pred sam kraj trudnoće, jer su to i razdoblja kad žena prolazi kroz najveće promene. Hormonalne promene najvećim delom dovode do takvih promena raspoloženja, ali, i stres, umor, veći napori takođe znatno utiču na takvo stanje.
Glavni uzročnici tih promena su 6 najvažnih hormona u trudnoći, pročitajte detaljnije više o njima..
Uzroci neplodnosti su brojni, muški faktor steriliteta (koji je zastupljen u 25-40% slučajeva), ženski faktor steriliteta (koji je zastupljen u 40-55 % slučajeva), zajedničke faktore neplodnosti (u 10% slučajeva), nereznjašnjena (idiopatska) neplodnost koja se javlja u 10 % slučajeva.
Da bi se otkrio uzrok steriliteta potrebno je uraditi različite testove. Ti testovi se odnose i na žene i na muškarce. Testovi mogu da traju i nekoliko meseci. Kada se uzrok otkrije pristupa se mogućem lečenju sa dobrim šansama da dodje do oplođenja.
4D ultrazvuk je aparat najnaprednije generacije, a njegovi rezultati mogu se izdavati i kao video ili cd a sam zapis daje vrlo vernu, živu sliku i prikaz nerođene bebe kao i dijagnostikovanje svih promena, anomalija i prirode tumora. Trodimenzionalna slika daje direktan uvid u ponašanje ploda , kao i njegov celokupan prikaz što je naročito bitno u stanjima rizičnih trudnoća.
Bartolinijeva žlezda je malena parna žlezda, koja se nalazi na prednjem delu vagine, na mišićnoj ploči pri samom dnu karlice. Njeni izvodni kanali su dugački oko 2cm i završava se pri samom ulazu u vaginu, na malim usnama. Njena osnovna uloga je lučenje sekreta pre i u toku seksualnog odnosa, čime seksualni odnos čini lakšim.
Gestacijski dijabetes melitus je jedna vrsta šećerne bolesti koja se razvije kod nekih žena tokom trudnoće jer telo ne uspeva da napravi dovoljnu količinu insulina koja može da obezbedi normalan nivo šećera u krvi. Ovaj poremećaj se uglavnom dijagnostikuje posle 24. nedelje trudnoće, mada može i ranije. Gestacijski dijabetes melitus prolazi u roku od šest nedelja posle porođaja, jer mu je glavni uzrok upravo trudnoća, odnosno činjenica da neki od hormona posteljice blokiraju dejstvo insulina koga treba više proizvesti da bi ga bilo dovoljno.
Samopregled dojke je način na koji žena samostalno može pregledati svoje dojke, kao deo mera kojima se rano otkrivaju različite promene u izgledu i građi dojki. Većina promena koje se mogu primetiti samopregledom je benigne prirode.
Samopregled dojki ne može zameniti redovne preglede od strane nadležnog lekara. Preporuka za sve žene starije od 20 godina je da makar jednom u dve godine obavi sistematski pregled koji uključuje i ultrazvučni pregled dojke, a nakon 40. godine, preporuka je da se ovi pregledi obavljaju makar jednom godišnje.
Hormoni štitaste žlezde su jako važni za razviće mozga i nervnog sistema bebe. U toku prvog trimestra trudnoće, fetus preko placente dobija majčine tireoidne hormone. Sa starošću između 10. i 12. nedelje, štitasta žlezda bebe počinje samostalno da sintetiše hormone, ali jod, koji je neophodan za sintezu hormona, i dalje dobija od majke, preko placente. Zbog toga trudnice moraju da povećaju unos joda ishranom.
Svaka žena bi i pre stupanja u polne odnose trebala da poseti ginekologa, jer treba da dobije informacije o eventualnim situacijama koje mogu nastupiti u toku prvog odnosa, kako se zaštiti od seksualno prenosivih bolesti i od neželjene trudnoće, ali i utvrditi trenutno stanje zdravlja. Preporuka je da žene u generativnom dobu jednom godišnje obave ginekološki pregled sa brisevima vaginalnog sekreta i Papanikolau bris, ultrazvučni ginekoški pregled i kolposkopiju, iako ne postoje simptomi nekog oboljenja.
Miomi, predstavljaju najčešće dobroćudne tumore glatkih mišića materice. Mogu izazvati bol, obilna menstrualna krvarenja, digestivne tegobe, ali i simptome malokrvnosti odnosno anemije, kao što su zamor i malaksalost. Takođe, mogu biti i uzrok nemogućnosti ostvarivanja trudnoće ili komplikacija u trudnoći i porođaju.
Povraćanje u trudnoći se javlja kod 75-80% trudnica. Tačan uzrok nastanka mučnine i povraćanja tokom perioda trudnoće nije u potpunosti poznat, a pojedini stručnjaci smatraju da je to borba organizma protiv teratogenih materija. Takodje, spominje se i teorija povišenog nivoa horionskog humanog gonadotropnog hormona(Beta HCG). Postoje pretpostavke o genetskoj komponenti, jer majke i ćerke često imaju ovo stanje.
U trudnoći, iako je ona normalno, fiziološko stanje, često dolazi do opstipacije. Procenjuje se da više od 50 odsto trudnih žena pati od nekog oblika opstipacije. Štaviše, to je verovatno druga najčešća nelagodnost, pored mučnine, na koju se žale buduće mame.
Podaci pokazuju da na ambroziju alergijske reakcije ispoljava oko 10 posto populacije. Takodje, alergijske reakcije se češće javljaju kod osoba kod kojih postoji genetska opterećenost, i pad imuniteta, medju kojima su i trudnice.
Svaka žena bi trebalo da pre planirane trudnoće poseti svog ginekologa i proveri grupu vaginalnog sekreta....
Buduća trudnica mora da usvoji zdrave životne navike jer je to od ključnog značaja za njeno i zdravlje bebe.
Gljivične infekcije se tokom leta brže i lakše razvijaju, pa je važno da pijete što više vode i ispravno se hranite. Veliki broj žena se često suočava sa napasti koja se iznova i iznova vraća jer ima recidivno dejstvo, a to je kandidijaza ili gljivična infekcija polnog organa.
Obavezno idite redovno na ginekološke preglede kako biste na vreme otkrili problem i sprečili brojne zdravstvene tegobe. Policistični jajnici (PCOS) se mogu manifestovati velikim brojem simptoma.
Skoro sve bolesti moguće je izlečiti ako se otkriju na vreme, a savet je da se sa redovnim posetama ginekologu počne od 21. godine.
Promene na grliću materice su česte, pa je preventivni ginekološki pregled neophodan jednom godišnje, a kod žena iz rizičnih grupa na svakih šest meseci.