Gestacijski dijabetes melitus je jedna vrsta šećerne bolesti koja se razvije kod nekih žena tokom trudnoće jer telo ne uspeva da napravi dovoljnu količinu insulina koja može da obezbedi normalan nivo šećera u krvi. Ovaj poremećaj se uglavnom dijagnostikuje posle 24. nedelje trudnoće, mada može i ranije. Gestacijski dijabetes melitus prolazi u roku od šest nedelja posle porođaja, jer mu je glavni uzrok upravo trudnoća, odnosno činjenica da neki od hormona posteljice blokiraju dejstvo insulina koga treba više proizvesti da bi ga bilo dovoljno. U slučajevima kada organizam trudnice to ne uspeva, dolazi do razvitka gestacijskog dijabetesa.Većina žena ne uoči nikakve znakova poremećaja, ali simptomi su: povećana žeđ, mokrenje, glad...

Povećan rizik od razvitka gestacijskog dijabetesa imaju žene koje su ga imale u prethodnoj trudnoći, zatim one koje su gojazne, imaju u porodici rođake sa šećernom bolesti ili su se mnogo ugojile u ovoj trudnoći. Isto tako, rizik je povećan kod žena koje su u prvoj trudnoći imale veliku bebu, preko 4000 gr, koje su i same bile velike bebe, imaju povećan krvni pritisak, imale su nekoliko pobačaja u prethodnim trudnoćama ili su imale intrauterinu smrt bebe u kasnoj trudnoći.

Preporuka za dijagnostiku ovog poremećaja je da se kod svih žena rutinski kontroliše šećer u krvi, od prve kontrole kod lekara, a da se između 24. i 28. nedelje uradi test opterećenja glukozom, da bi se videlo kakav je odgovor organizma na njega. Kod onih žena koje imaju ranije navedene faktore rizika za razvijanje ovog poremećaja, test opterećenja glukozom se radi i ranije. Ukoliko treba da se uradi test, prethodno veče ne bi trebalo jesti ništa slatko, niti doručkovati na dan kada se test izvodi. U jutro testa se izvadi krv, nakon čega se popije čaša vode u kojoj se nalazi razmućena određena količina šećera, a potom se krv vadi na jedan sat, na dva sata i na tri te se određuje nivo šećera u krvi.

Dijeta koja se preporučuje u slučajevima gestacijskog dijabetesa je siromašna ugljenim hidratima. Kod većine žena sa gestacijskim dijabetesom, uz adekvatnu dijetu i kontrole nema nikakvih opasnosti ni po trudnicu ni po bebu. Međutim, kod žena kod kojih ne može da se reguliše nivo šećera dijetom i fizičkom aktivnošću, uvodi se insulin, da bi se izbegle komplikacije trudnoće. Ultrazvučni pregledi se češće rade nego inače kako bi se pratilo stanje bebe i količine plodove vode. Dijeta koja se preporučuje u slučajevima gestacijskog dijabetesa je siromašna ugljenim hidratima, a savetuje se redovna, umerena fizička aktivnost, uz redovne kontrole šećera u krvi.

Komplikacije trudnoće u kojoj je došlo do razvijanja gestacijskog dijabetesa obuhvataju razvitak visokog pritiska kod majke, veliku porođajnu težinu bebe koja može da komplikuje porođaj, povećanje količine plodove vode koja može da dovede do prevremenih kontrakcija i sledstvenog prevremenog porođaja i nastanka hipoglikemije (niskog nivoa šećera u krvi) bebe posle porođaja.
 

« Nazad